Састанку су, поред осталих, присуствовали и државни секретари Министарства заштите животне средине, Министарства науке, технолошког развоја и иновација, Министарства рударства и енергетике, и представници Института за нуклеарне науке "Винча", ЈП Нуклеарни објекти Србије и Директората за радијациону и нуклеарну сигурност и безбедност Србије (СРБАТОМ), саопштило је Министарство рударства и енергетике. Дискутовало се о сарадњи у области мирнодопске примене нуклеарне енергије.
Министарка науке, технолошког развоја и иновација Јелена Беговић рекла је да пројекти са ИАЕА са научне тачке гледишта представљају прилику за Србију и њену научну заједницу да се укључи не само у регионалне, већ и у глобалне токове када је реч о нуклеарној енергији.
Званичници у Србији разматрају развој и коришћење нуклеарне енергије у оквиру напора за смањење емисије угљен-диоксида и окретања од фосилних горива ка обновљивим, зеленим изворима енергије.
Србија је потписница Декларације о Зеленој агенди, усвојене 2020. на Самиту у Софији. Тиме се, заједно са другим државама Западног Балкана обавезала да ће до 2050. у потпуности избацити угаљ из употребе.
У производњи електричне енергије, према подацима Агенције за енергетику, Србија се тренутно махом ослања на термоелектране на угаљ.
У Србији је 35 година на снази забрана изградњи нуклеарки. Председница Скупштине Србије Ана Брнабић изјавила је 11. априла да ће предлог о престанку важења Закона о забрани изградње нуклеарних електрана, пре него што о њему буду одлучивали посланици, ићи на јавну расправу и слушања.
