TРАНСКРИПТ
Гарав и Сонали Махажан ( Gaurav and Sonali Mahajan) из Мелбурна боравили су у Индији када су први пут приметили модрице на ногама своје кћерке.
Риа (Riya), која је тада имала 11 година, такође је имала и грозницу и осећала се уморно.
Тестови су открили да има изузетно низак ниво тромбоцита у крви. Нормални опсег је између 150.000 и 450.000. Ријини су били на нивоу од 4.000.
Ово откриће је убрзало повратак породице у Аустралију.
Гарав каже да су се укрцали на лет за Мелбурн када се сматрало да је Ријино стање довољно стабилно да може да лети.
„Чим смо изашли из авиона, отишли смо право у болницу. Било је веома стресно и био је то прави мали шок за све у породици. Као гром из ведра неба. Није никад била болесна или било шта тако, била је врло нормална."
Риа је започела терапију у Краљевској дечијој болници у Мелбурну неколико дана након повратка у Аустралију.
„Била сам збуњена, некако уплашена, а третман је био прилично тежак за моје тело, пошто сам имала мучнину и болове."
Након скоро шест месеци терапије, укључујући трансфузију крви сваког другог дана, препоручена је трансплантација коштане сржи.
Гарав каже да је проналажење савршено усклађеног донатора био тежак и мучан задатак.
„Стално смо чекали да ли ће се можда појавити неко ко би могао да дарује коштану срж и то је очигледно било време намира и забринутости."
После месеци чекања, Ријина мајка је постала донор својој кћерки, упркос томе што се генетски тест поклапао само са 50 одсто.
Трансплантација је била успешна, али без савршене подударности донатора, Рија је претрпела компликације и морала је да буде изолована у болници три месеца.
"Поред физичких потешкоћа, ту је и ментални аспект. Није могла да виђа другу децу шест месеци", каже Гарав.
Ово је проблем са којим се сусрећу многе особе које чекају на трансплантацију коштане сржи, а најновије откриће аустралијских научника умногоме улива наду.
Наиме, први пут у свету, аустралијски научници су направили лабораторијски конструисане крвне матичне ћелије - сличне онима код људи - и успешно извршили трансплантацију у мишеве.
Научници кажу да би будући третмани могли укључивати узимање узорка пацијентове коже, крви или косе, репрограмирање њихових сопсвених ћелија и њихово преношење назад у пацијента.
Професор Ед Стенли (Professor Ed Stanley) са Мардоковог института за дечје болести (Murdoch Children's Research Institute) је био укључен у студију.
„Ова врста технологије би се потенцијално могла користити за регенерацију њихових (пацијентових) крвних зрнаца што би им обезбедило функционалну коштану срж."
Истраживачи признају да студије на животињама нису савршене и да је до клиничких испитивања на људима још око пет година.
Али њихово откриће би једног дана могло да реши проблем у потрази за савршено усклађеним донаторима.
Водећи истраживач, ванредна професорка Елизабетх Унг (Lead-researcher Associate Professor Elizabeth Ng) каже да би то такође могло да смањи нуспојаве које трпе они који не могу да пронађу савршено одговарајућег донатора.
"Они ће моћи да се опораве и поново изграде крвни систем након третмана без икаквих нуспојава које су обично повезане са матичним ћелијама крви које добију од донатора."
"У суштини, оно што смо урадили је да смо смислили начин да генеришемо крвне матичне ћелије од људских плурипотентних матичних ћелија. То су, у суштини крвне матичне ћелије у посуди. Разлог зашто је ово важно је тај што то значи да можемо да правимо крв матичне ћелије из пацијентових ај-пи-ес (iPS) ћелија, те стога можемо направити крвна зрнца која савршено одговарају пацијенту."
Брзина и цена технологије су препреке које ће морати да се превазиђу, кажу истраживачи, али Махажанови кажу да би то могло да промени живот породицама попут њихове.
