Пола века бар-кодова који су преко ноћи унели револуцију у светску трговину

barcode.jpg

©SBS Serbian

Get the SBS Audio app

Other ways to listen

Скенирање универзалног кода производа, познатог као UPC (Universal Product Code), односно бар-код, је начин на који се артикли сада продају у малопродајним радњама широм света. Првобитно су код скенирали продавци а у данашње време све чешће то раде и сами купци у великим самоуслугама, где су наплатне станице такође самоуслужне. Такође класични бар-код полако смењује QR код, који је информативно још садржнији. Широм света ово је сада најнормалнији начин куповине или информисања, али како је све почело пре тачно 50 година.


Први икад производ који је добио бар код и који је скениран како би се наплатио је паковање од десет комада жвакаћих гума Wrigley’s Juicy Fruit Gum 1974.

26. јуна 1974., пре 50 година касирка Шарон Бјуканан (Sharon Buchanan), у супермаркету Трој Марш у Охају, скенирала је први икад бар-код како би наплатила паковање од 10 жвакаћих гума.

Чланак у новинама Дејтон Дејли Њуз од 26. јуна 1974. пад називом * "Скенер Сензација" аутора Бенјамина Клинеа каже: „У трену се свет променио. Почело је овде у округу Мајами.”

Први бар-код у облику "биковог ока" креиран је још 1949. а универзални код су развили инжењери компаније Ај-Би-Ем

Ако се вратимо у историју и запитамо ко је у ствари кратор кода сазнаћемо да су Бернард Силвер (Bernard Silver) и Норман Џозеф-Вудланд (Norman Joseph Woodland) патентирали машински читљив код у облику "биковог ока" још 1949. године.

Џозеф-Вудланд је нацртао први бар-код у песку на плажи Мајами Бич, деценијама пре него што је технологија била толико развијена да би могла да спроведе у дело његову идеју.

Конкретну идеју о читању бар-кодова развио је Бернард Силвер 1949. године, а био је инспирисан идејом председника локалног трговачког ланца, који је тражио од запослених да истраже који би механизам био најбољи за евиденцију инвентара. У тај пројекат Силвер је укључио и свог пријатеља Џозефа-Вудланда, који је убрзо почео да сроводи идеју у дело, цртајући на роби линије различите ширине. Користио је мастило због изузетног својства, да сија када ултраљубичаста светлост прође кроз њега. Убрзо затим, крајем исте године, Силвер и Џозеф-Вудланд су поднели захтев за патент који им је одобрен 7. октобра 1952.

У почетку су кодови користили такозвану технологију "биковог ока" (bull's eye), односно четири концентричне прстенасте беле линије на црној подлози, што је запремински било гломазно и непрактично.

Нама данас познати бар-код, који је усвојио Ад хок комитет универзалног идентификационог кода производа, развио је тим Ај-Би-Ем инжењера под вођством Џорџа Лаурера (George Laurer).

Тај стандардни правоугаони дизајн је величине приближно 1,5” X 0,9” и састоји се од паралелних црних линија и белих размака који представљају низ бројева јединствених за ставку на којој је штампан.

Првобитно шифру је требало да прочита скенер користећи ласерски зрак као извор светлости. Црне линије би апсорбовале светлост, док би је бели простор рефлектовао назад у скенер. Интензитет рефлектованог светла би тада био очитан, а јединствени образац би дешифровао рачунар који би давао информације о ценама и прилагођавао базу података о акцијама, тако да одражава продају. Међутим, таква опрема је била скупа у то време, а то је значило да бар-код није био широко кориштен од стране трговаца све до 1980-их.

Опрему за касу која се користила за прво очитавање универзалног кода (UPC) је произвела и инсталирала компанија Национални кеш регистар (National Cash Register NCR), са седиштем у Охају.


У подакасту за RACO Industries која производи баркод принтере и скенере Стив Овермајер (Steve Overmyer), оригинални пројект менаџер је описао тај историјски догађај.

"1. априла 1974. сам се укључио у пројекат и претпостављам да су ме сматрали координатором пројекта за "Tест Охајо Трој". Ен-Си-Ар (NCR) нас је у страви контактирао раније током 1973. Марш, Трој Охајо супермаркет је била је тест продавница само за електронски кеш регистар, чак без скенера. Прво вече кад само одлучили којег дана ћемо кренути са тиме Ен-Си-Ар je stigao. Модернизовали су опрему, донели све скенере, све тестирали. Била је присутна велика група људи из Марша, који су дошли и почели стављати налепнице на све што се налазило на полицама. Можете замислити колики је то био посао. Штампали смо око 25 налепница за сваку ствар и стављали то у коверте, даље се то делило и лепило на производе... Све смо то урадили за једну ноћ. Следеће јутро смо отворили продавницу спремни за скенирање."

Паковање од десет комада жвакаћих гума Wrigley’s Juicy Fruit Gum 1974. године није случајно одабрано од стране првог купца, Клајда Досона (Clyde Dawson), из одељења за истраживање и развој Марш супермаркета. Упркос томе што је у својој корпи имао много других артикала, изабрао је пакет жвакаћих гума, како би показао да је могуће одштампати бар код на малим паковањима.

Један од пакета жвакаћих гума Wrigley’s Juicy Fruit Gum из 1974. године из супермаркета Марш сада поседује Смитсонијан музеј (Smithsonian Museum).

На месту где је био лоциран *Трој Марш супермаркет у којем је скениран први бар код сада се налази продавница Нидлерс (Needlers).
bar.jpg
©SBSSerbian

*Troy Marsh Supermarket located at 982 North Market Street, Troy.
*Dayton Daily News on June 26, 1974 (“Scanner Sensation” by Benjamin Kline) says, “In an instant, the world changed. Starting here in Miami County.”

Share